Sad još nemam oči. Sva osjetila mi još spavaju. Noge su mi gumene. Ruke su mi spužvaste.
Jedva sam donijela drugu kavu do laptopa.
Probudit ću se oko 5 popodne i onda počet funkcionirat.
Do tad sam na auto- pilotu.
Iz nekog nedokučivog razloga moj nezakoniti je došao u pola sedam i pitao me hoću li kavu.
To je isto kao da me probudio da me pita jel spavam.
I pas mi se došao utrpati u krevet da se naspava na miru, ni on nije jutarnji tip. Jadničak, i on je morao van iz kreveta.
Kava je kuhana, diži se!
Ajde, ohladit će se kava!
Hej, kava je skuhana!
Hoćeš li doć, hladi ti se kava!
Pit ćeš hladnu kavu, dolazi!
Dobauljala sam do boravka, jadan pas legao pored mene i zaspao. Zapela sam o svaki štok, ogledalo, svoje noge, slijepa i gluha. Normalno, nisam išla sinoć spavati prije 2.
Upalio je radio, zatutnjala je domaća estrada; zaboga, zar me hoćeš ubiti???
Šaltala sam po stanicama koje max tv ima u izobilju (to znači da ne želim psovati, to znači da nema niti jednu slušljivu radio stanicu), prokrvarile mi uši. Patim ja, pati pas.
On, sretan, uzeo mobitel i skida aplikacije. Šta znači ovo, šta znači ono...
Zazvoni telefon.
Ej, u pola 7?!
Doveze se čovjek svojim autom, mora na hitnu, nije mu dobro. Nije ni meni, ha.
No, dobro, odu oni, skuham si novu kavu, sjednem u miru i tišini za laptop pisati ovo, kad -
Stipe na vrata.
Da, onaj Stipe.
Ne mogu zamisliti niti jedan razuman razlog da odem nekome na vrata prije 8 ujutro kao što je on došao ovamo. Neće kavu, ali nek mu natočim malo medice. Pa još malo.
Nekim čudom nije trebalo popravljati ni mobitel ni laptop, eto, išao je u dućan pa svratio.
Pustila sam ga da monologizira, prošao je sve od kifli, novina, politike, pasa, mačaka, kakav je ovo svijet, vrijeme, hoće kiša, neće kiša,kako je ženi....U jednom trenutku sam uspjela upasti i reći-
- Ajde, Dragec, otpratit ćemo Stipu doma, moramo u šetnju!
Inače bi vjerojatno još i sad sjedio u boravku i sipao riječi; da mi je shvatiti otkud ljudima dolazi
taj nagon, šta li, za neprekidnim govorenjem! Meni je to kao da stojim pod Nijagarinim slapovima
i ne čujem šta mislim, toliki je protok njegovih riječi. Ni Dragec nije uspio zalajati.
Vratimo se pas i ja iz šetnje, za pola minute vraćaju se dečki s hitne. Kuhaj kavu, daj rakiju.
Šta to daju u zadarskoj hitnoj da čovjek odmah živne i poželi popit rakiju? A u pola 7 je zvučalo
kao da je bar na samrti ili tu negdje, pitanje hoće li stići živ do Zadra...
Eto, vratio se kao novi. Poboljšan; odsad s mirisom limuna.
Prođe sat vremena, evo stiže meni prijevoz do knjižnice. Trebalo je skenirati 4 papira i poslati ih natrag mailom. Taj poslić od tri minute ovaj put je bio gotov već za 40 minuta. Ako ja nisam jutarnji tip, zašto računala, printeri, skeneri i ostalo u knjižnici nisu ni jutarnji ni popodnevni? Mislim da je iza zavjese virio Fred Flintstone i cerekao se. Prije bi uklesao kamen-mail i odnio ga pješice do Londona nego ova moderna mašinerija. Koja je uvijek tvrdoglava i uvijek provodi vlastitu volju i stvarno ne znam šta ima toliko protiv mene! Kad dođem u trgovini na red, baš onda mora mijenjati papir u kasi. Kad dođem u banku, srušio se sistem. Kad odem u drugi grad na jedini bankomat, u kvaru je. Sve se nešto urotilo protiv mene. Ja na pumpu, tamo cisterna, ne može. Kad je najhitnije, pukne internet. I auto je našao za zgodno da crkne baš kad mi treba.
Da skratim, kad sam došla doma, stigao je i poštar s prijedlogom za ovrhu. Je ti neki prijedlog.
Više nisu pismonoše, sad su ovrhonoše. I računonoše. I ništadrugonenoše. Nikad prijedlog za kavu.
Ajd, neki dan mi stigla rođendanska čestitka, nema veze što mi je rođendan bio 31.1. Ha, šta je to 4 mjeseca manje ili više, kao da je važno.
Usput, bio je takav pljusak da su brisačima nedostajale još barem dvije brzine.
Naravno da nemam kišobran. I da sam po najjačem pljusku morala hodati.
Ako se po jutru dan poznaje, možda bih se trebala sa svima početi pozdravljati, jer,
ne znam baš hoću li dočekati novi dan. Nekako mi smrdi...
Nemojte me buditi rano. Pogotovo bez jako dobrog razloga. Jako dobrog! Nikad!
Za dobro svih nas! Garantiram upropašten dan.
Ostavite mi noćas balkon otvoren.
Nema komentara:
Objavi komentar